Ванредно стање по Уставу и у стварности
Политика 30.03.2020 | Зоран Ивошевић
Правне норме се доносе да би се стварност с њима ускладила. Али, како је живот инвентивнији и динамичнији од прописа, између нормативног и стварног увек постоји мањи или већи несклад, јер су они који прописе примењују склони да их тумаче у складу с политичким, социјалним, професионалним и другим интересима
Устав Србије уређује редовно стање у земљи, али садржи и одредбе о ванредном стању. Према члану 200, ванредно стање проглашава Народна скупштина „када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана”. Одлуку доноси већином гласова свих народних посланика, али њено дејство не може бити дуже од 90 дана, уз могућност продужења рока у истом најдужем трајању. За време ванредног стања Народна скупштина се састаје без посебног позива и не може бити распуштена.
