Žena koja je otkrila prvi korona virus

Džun Almeida je postala pionirka obrade slike virusa, koja je bila zaboravljena sve do izbijanja najnovije epidemije.

BBC News 16.04.2020

Džun Almeida sa svojim elektronskim mikroskopom u Ontarijskom institutu za rak u Torontu 1963. godine

Žena koja je otkrila prvi ljudski korona virus bila je ćerka škotskog šofera autobusa koja je napustila školu sa 16 godina.

Džun Almeida je postala pionirka obrade slike virusa, a njeno otkriće ponovo je dospelo u žižu na velika vrata tokom aktuelne pandemije.

Kovid-19 je novi virus, ali je tip korona virusa koji je prvi put otkrila doktorka Almeida 1964. godine u svojoj laboratoriji u Bolnici Svetog Tomasa u Londonu.

Ova virološkinja rođena je kao Džun Hart 1930. godine i odrasla je u stamenim objektima blizu Aleksandra Parka na severoistoku Glazgova.

Napustila je školu sa malo formalnog obrazovanja, ali je dobila posao kao laboratorijska tehničarka na histopatologiji Glazgovske kraljevske ambulante.

Kasnije se preselila u London da bi tu nastavila karijeru i 1954. godine se udala za Enrikea Almeidu, umetnika iz Venecuele.

Istraživanje obične prehlade

Bračni par se sa mladom ćerkom preselio u Toronto, u Kanadi, i, prema medicinskom novinaru Džordžu Vinteru, doktorka Almeida je u Ontarijskom institutu za rak razvila svoje izvanredne veštine sa elektronskim mikroskopom.

Ona je bila pionirka metoda koji je bolje vizualizovao viruse koristeći antitela da bi ih sabio.

Vinter je za Drajvtajm na BBC Radio Škotskoj rekao da je njen talenat bio primećen u Velikoj Britaniji i da je ona pozvana nazad 1964. godine da radi u Medicinskoj školi bolnice Svetog Tomasa u Londonu, u istoj bolnici u kojoj je lečen premijer Boris Džonson kad je oboleo od virusa Kovid-19.

Po povratku, počela je da sarađuje sa doktorom Dejvidom Tajrelom, koji je vodio jedinicu za istraživanja prehlade u Solzberiju, u Viltširu.

Vinter kaže da je doktor Tajrel proučavao nazalne izlučevine dobrovoljaca i da je njegov tim otkrio da mogu da uzgoje popriličan broj virusa povezanih za prehladom, ali ne i sve.

Jedan uzorak pogotovo, koji je postao poznat kao B814, potekao je iz nazalnih izlučevina učenika iz internata u Sariju 1960. godine.

Oni su otkrili da mogu da prenesu simptome prehlade na dobrovoljce, ali nisu uspeli da je uzgoje u rutinskoj ćelijskoj kulturi.

Međutim, studije na dobrovoljcima pokazale su da ona raste u organskim kulturama i doktor Tajrel se zapitao da li bi mogla da se vidi pod elektronskim mikroskopom.

Poslali su uzorke Džun Almeidi, koja je u uzorcima ugledala čestice virusa, opisavši ih kao nalik virusu influence ali ne sasvim identične.

Ona je identifikovala ono što će postati prvi ljudski korona virus.

Koronavirusi su grupa virusa koji kad se gledaju pod mikroskopom imaju oreol nalik kruni (koroni)

Vinter kaže da je doktorka Almeida zapravo prvi put videla čestice kao što su ove još ranije, dok je istraživala mišji hepatitis i zarazni bronhitis kokošaka.

Međutim, on kaže da je njena studija poslata časopisu na stručnu ocenu odbijena „zato što su sudije rekle da su slike koje je priložila samo loše slike čestica virusa influence."

Novo otkriće iz soja B814 opisano je u Britanskom medicinskom časopisu 1965. godine, a prve fotografije onoga što je ona videla objavljene su u Časopisu generalne virologije dve godine kasnije.

Prema Vinterovim rečima, doktor Tajrel i doktorka Almeida, zajedno sa profesorom Tonijem Votersonom, čovekom koji je vodio Sveti Tomas, bili su prvi koji su ga nazvali koronavirus zbog oreola nalik kruni koji je ga je okruživao na snimku.

Doktorka Almeida je kasnije radila u Postdiplomskoj medicinskoj školi u Londonu, gde joj je dodeljen doktorat.

Karijeru je završila u Institutu Velkam, gde je nekoliko patenata na polju obrade slike virusa dobilo njeno ime.

Nakon što je otišla iz Velkama, doktorka Almeida je postala instruktorka joge, ali se vratila virologiji u ulozi savetnice krajem osamdesetih, kada je pomogla da se naprave nove slike virusa HIV-a.

Džun Almeida je umrla 2007, u 77. godini.

Sada, 13 godina nakon njene smrti, ona konačno dobija priznanje koje joj pripada kao pionirka čiji je rad ubrzao razumevanje virusa koji se trenutno širi svetom.