Унутар криза мењају се и односи моћи и партнерства
Данас 19.04.2020 | Пише: Зоран Стојиљковић
Да сам ја нетко, што би рекао Арсен Дедић, ја би предстојеће изборе одложио за наредну годину, а сву енергију и издвојена средства усмерио у помоћ најугроженијима Стање шока и жестоког удара по нашим животима и навикама створено пандемијском кризом чини, претерану, тврдњу да више ништа неће бити исто, општим местом наше приватне и јавне комуникације.
Кризе и јесу простор унутар кога стари обрасци понашања и вредновања одумиру или бар не могу да функционишу на стари начин а нови никако да се роде, односно нису још препознати и шире прихваћени. Све су кризе попут болести тиме што покажу да је нарушена равнотежа организма. У акутној фази кризе, као и код болести постоји амбиваленција могућих исхода – друштвена терапија и лекови могу водити оздрављењу, али ако се проблему приступи погрешно или прекасно ствари
