Ватрено дупе
Данас 22.04.2020 | Пише: Светислав Басара
Прекјуче је у присуству српских и кинеских званичника и непознатог броја вируса ковид 19 – умал грешна ми душа не написах сиде – свечано пуштена у рад лабораторија „Ватрено око“, која је – како рече унук друга Чунг Вонга (сећате ли га се, то је онај који је Маоу рекао да се догађају ствари које не треба да се догађају) – име добила по кинеској бајци. Ко бива, каже бајка, то је око које види зле духове.
Ако је то тачно, а нема разлога да не буде – Кинез реко – Ватрено око ће у Србији имати шта да види. Било како било, угледавши Брнабићку-Касперскају како држи отварачку говоранцију, сила неких мутних асоцијација наведе ме да (за интерну употребу) новолабораторију назовем „Ватрено дупе“. Абу Ћирјак, не оклевај! Сада, када „када видимо светло на крају тунела“ – како се у друштвенополитичком и новинџијском полусвету уобичајило рећи – основни ред налаже да се осврнем
