Пише Неда Тодоровић: “Драги Владо, питаш ђе сам…”

Петак, 24. април; 6,43х. На уобичајена, куртоазна питања постављена свакодневно више пута телефоном – како си и шта радиш – моји пријатељи и ја се, сада, уместо одговора само насмејемо. Неумесно је, па и обесно, рећи да нисмо добро, ако смо остали живи и ако нас није закачила корона (бар по нашем мишљењу). А одговори који описују активности многих од нас, који су се латили рашчишћавања нереда у библиотекама, орманима са списима, фиокама, на таванима, на