Кркобабић: Повртарство је озбиљна шанса за повратнике

Копредседници Националног тима за препород села Србије Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић поручили су данас да вреди улагати у производњу поврћа, која је озбиљан, дугорочан и профитабилан породични комерцијални посао.Они су после консултација са професором Пољопривредног факултета у Новом Саду и чланом Националног тима за препород села Србије Жарком Илином давали стручне одговоре на питања повратника из иностранства који су дошли у Србију у време епидемије корона вируса и интересују се за улагања у повртарство.Национални тим за препород села Србије недавно је упутио позив повратницима из иностранства да остану у земљи, заснују ново или обнове пољопривредно газдинство на имању својих предака, а затим оснују нову, или се придруже некој од постојећих задруга.

Кркобабић је указао на неопходност удруживања како би мали и средњи произвођачи могли лакше и јефтиније да набављају, а брже и скупље продају своје производе.

"Задружној економији, заснованој на принципима солидарности и неутралности, није приоритетни циљ увећање профита. Императив је пуно задовољење и бољитак свих учесника - задругара, коопераната и чланова њихових породица, уз остварење оптималне добити. Задружни систем је више од уобичајене економије, даје праве одговоре на многе економске изазове данашњице!", поручио је Кркобабић који је и министар задужен за регионални развој Србије.

Национални тим за препород села Србије је истакао да у повртарству постоје велики неискоришћени потенцијали, о чему сведоче подаци да поврће производи 14.000 специјализованих пољопривредних газдинстава на око 150.000 хектара.

Вредност произведеног поврћа прошле године била је 43,7 милијарди динара, што је 8,7 одсто укупне пољопривредне производње, а вредност извоза од 116 милиона евра била је већа од увоза за 18 милиона евра.

"То је доказ да Србија може да буде још већи извозник поврћа. У томе је и шанса будућих повртара. Неискоришћене могућности за већу производњу и већи извоз су велике, о чему говоре подаци да увозимо парадајз, црни и бели лук, пасуљ, боранију и кромпир", навео је Национални тим за препород села.

Додаје се да у Регистру пољопривредног биља је 41 врста поврћа, с тим да већи економски и привредни значај има око 30 врста. Поштујући принципе смене усева у времену и простору, уз одржавање плодности земљишта и увођење нових технологија гајења, поврће се производи целе године у башти, на њиви и у различитим облицима и типовима привременог и сталног заштићеног простора.

Национални тим за препород села Србије поручио је повратницима из иностранства и другим заинтересованим грађанима да четворочлана породица своју егзистенцију може да обезбеди производњом поврћа на отвореном на површини од три до пет хектара земљишта прве или друге класе са доступним извором воде за наводњавање прве до евентуално треће класе.

Такође, четворочлана породица може пристојно да живи и од 3000-5000 квадратних метара (30-50 ари) пластеника гајећи првенствено паприку, парадајз, краставце и диње са додатним системом грејања.

У предзимском и зимском периоду се гаји поврће са малим захтевима за условима успевања као што су салата, спанаћ, рукола, празилук... Са 1.300 хектара пластеника лесковачки крај је највећи повртарски центар у Србији.

Уважавајући различите географске, климатске и друге услове у три повртарска региона Србије национални тим за препород села препоручио је да у равничарском региону између Дунава, Саве и Тисе успевају паприка, парадајз, краставац, диње, лубенице, купус, карфиол, броколи, кинески и пекиншки купус, мрква, першун, паштрнак, целер, грашак, боранија, кукуруз шећерац.

У Моравском региону у области Морава са свим притокама успевају паприка, парадајз, купусњаче - српски мелез, затим мрква, першун, целер, црна и бела ротква...

Искуство је покзало да се у брдскопланинском региону гаје повртарске врсте са мањим захтевима за условима успевања салате, спанаћ, першун, паштрнак, бели и црни лук, празилук. У планинским пределима се гаји кромпир, поготову семенски, чији је квалитет неупоредиво бољи у односу на кромпир у осталим регионима.

Национални тим за препород села Србије препоручује повратницима да формирају пољопривредно повртарско газдинство, затим да се удруже у специјализоване повртарске, а касније и у сложене задруге, чиме вишеструко повећавају шансе за успешно пословање.

Копредседници Тима Кркобабић и Шкорић су истакли да ниједна препорука није тако добра као добар пример.

Навели су примере неколико успешних повртарских задруга из пројекта обнове заругарства "500 задруга у 500 села": "Пољо флора" из Кнића која је за годину дана извезла киселог купуса у земље ЕУ вредног 1,3 милиона евра, "Зелена звезда"из села Винарце код Лесковца, чији задругари непрекидно извозе свеже поврће у европске земље.

Веома успешне су и повртарске задруге: "Паприка" Мартонош, општина Кањижа, "Натура балканика" Шабац, "Бумбари" Цекавица и "Моравац" Лесковац, "Стари Банат", Сакуле, општина Опово...

Национални тим за препород села Србије најавио је да ће у сарадњи са задружним савезима Србије и Војводине организовати посету најуспешнијим повртарским задругама, у којима ће приредити стручна саветовања и мале практичне школе задругарства.

Како је саопштено, 2017. године пре почетка обнове задругарства у Србији је било око 1100 активних задруга, а за последње три године тај број је повећан за 701 новоосновану задругу, што је, по оцени Националног тима, "у историји задругарства Србије невиђени процват".

(Бета, 26.04.2020)