Пљесак за ћутање и неталасање
Данас 27.04.2020 | Пише: Марко Ољача
Због чега не аплаудирам лекарима увече у осам Криза је групно путовање како Гојко Божовић назва једну књигу коју је приредио. Кризу којој сведочимо је проузроковао један вирус који је постао пандемичан.
Неки лекари су постали вокс попули, за неке никада нећемо ни чути. Егзистенцијални и страх од смрти (читати Љубомира Ерића) у време пандемије, истуреност лекара у прве редове, ванредно стање, забране кретања… дефинишу простор несигурности, у којем се наметнуло аплаудирање лекарима као врхунски морални и људски чин. Они су, кажу, хероји нашег доба и заслужују безрезервну подршку. А ја сав јеретичан понављам реченицу једног лекара који је прибележио да су
