Неиздрживо је чекати кости детета
Данас 29.04.2020 | Пише: Ј. Д.
СВЕДОЧЕЊЕ Десанке Пејчиновић, чији је син Слободан нестао 1999. у Пећи У оквиру сесије „Јавна сведочења жртава“ на Десетом форуму за транзициону правду, одржаном у Београду 2014. године, из публике се за реч јавила Десанка Пејчиновић, расељено лице са Косова, која је последњи пут видела свог деветнаестогодишњег сина Слободана 26. марта 1999. када је после доручка изашао у град Пећ.
„Ја сам Десанка Пејчиновић из Пећи, мајка сам Слободана, детета отетог у граду у којем је одрастао. Представница сам Удружења киднапованих и убијених на Косову и Метохији. Тешко је, много је тешко за нас, за мајке, за жртве. За нас су ти наши чланови породице и те жртве јуче отети и убијени. Ми морамо наставити свом снагом овако како смо се борили више од 15 година. Дакле, борба неће престајати, али, нажалост, готово да су сви родитељи отете деце помрли, а нису
Додај Наслови.нет као Google извор
