Piše Neda Todorović: Z. pred praznom “Maderom”

Četvrtak, 30. april; 4,45h. Sinoć smo izašli u šetnju. Ništa nam ne znači produženje dozvoljene šetnje sa pola sata na sat. Ova atmosfera ne mami na dugo ostajanje napolju. Jer, šetnja nam liči na kažnjeničko hodanje u krug po zatvorskom dvorištu. Srećemo jedne te iste vremešne ljude koji usporeno hodaju. Nigde radosti, kolica s bebama, dečje graje, ljuljaške i klackalice miruju, ni jednog istinskog znaka života. Restoran ‘’Madera’’, jedan od simbola Beograda,