Још више се бринем после укидања ванредног стања

Можда је сувише рано за некакво подвлачење црте, али... Јуче смо прославили славу. Без гостију. Тако смо изабрали. Што је сигурно, сигурно је. Данас смо први пут без полицијског часа. Ја сам кућни тип, па сам изолацију добро подносила. Како ли је само било људима који су навикли да буду стално у некаквој акцији? Немам појма. Додуше, дешавало се понекад и мени да имам толику жељу да идем у шетњу и то баш у време када не смем. Али ме брзо прође. У нормалним