Да ли ће корона вирус убити пљување на спортским теренима

Пандемија корона вируса прекинула је спортска такмичења широм света, а многи се питају да ли ће спречити спортисте да пљују на терен током утакмица.

Забрањен на тротоарима, у затвореном и забрањен у пристојном друштву, тај грумен пљувачке и шта још све не, упропастио је спорт.

У јеку пандемије, екипама се ускраћује привилегија избацивања клица које претварају травнате терене, клупе, боксерске рингове у потенцијална места биолошке опасности.

Од сада ће бити забрањено делити пешкире, капе, палице, рукавице и флашице са водом. То значи да ће се златна ера пљувања и искашљавања завршити.

"Било је време да ураде нешто", рекао је Боби Валентајн, који је играо и тренирао бејзбол екипе 40 година, укључујући и у Јапану. 

"Тамо сам био седам година и вероватно бих на прсте једне руке могао да избројим колико пута сам видео играча да пљује. Они чак не узимају ни жвакаће гуме", додао је он.

Валентајн се присетио када је пре 30 година био тренер Ренџерса и слике са многих утакмица.

"Мора да је тамо било 200 пластичних чаша и свега другог. Рецимо да је ђубре било свуда около. Чак и тада сам се питао зашто момци не могу да почисте за собом", навео је он.

Бејзбол је почео као спорт радничке класе на пескарама и прашњавом дијамантском терену. Многи играчи жвакали су дуван, а затим гуму и семенке сунцокрета. То је, у не тако кратком периоду, постало институција.

Пљување је некима помогло да смање нервозу, да покажу мачизам или презир или само да обележе своју територију, као пси. То је постајало проблем само онда када се противник нашао на путу.

Наравно, не ради се само о бејзболу, већ се на терен пљује и током фудбалских утакмица, а када је постало могуће да се поред терена узме и флашица са водом, то се развило у форму уметности.

Али, не очекују се нова ремек дела.

Такмичење у немачкој Бундеслиги требало би да почне наредног викенда, али председник лекарске комисије Фифа Мишел Д'Хоге снажно се противи наставку фудбала до јесени.

Пљувачка и зној лете на све стране током тениских мечева, кошарка и хокеј се играју на затвореном, али само један од тих спортова забрањује пљување. Не може се од хокејаша очекивати да прогута мало крви која се појави када му противник избије зуб и није изненађујуће видети како на клупу сви они деле крв, сузе и зној, али и не треба заборавити да се у хокејашкој лиги претходних година у два наврата појавила епидемија заушки.

Али и то ће се ускоро променити. Корона вирус ће променити спорт, а боља санитарна заштита не би требало да захтева сеизмичке културне промене.

У корејској бејзбол лиги температура играча се мери два пута дневно, тренери и судије морају да носе заштитне маске и рукавице, забрањено је пљување, руковање, поздрављање у било којем облику и можда и најупадљивије, присуство публике.

Навијаче су замениле фотографије људи који такође носе маске, постављене у сваком реду.

Ден Стрејли, који игра у Јужној Кореји, рекао је да га утакмице без публике подсећају на утакмице које се радним данима играју у Окленду. Он је, међутим, имао једну жалбу.

"Желим да ми неко пронађе једну утакмицу у историји у којој бејзбол играчи нису пљунули на терен", рекао је Стрејли за НПР.

(Бета, 10.05.2020)