Живот у сенци Едварда Хопера
Данас 12.05.2020 | Пише: Мина Аксентијевић
Хоћемо ли коначно сазнати ко су Убице мога оца? Пре извесног времена написала сам чланак о изложби Едварда Хопера у Фондацији Беилер у Базелу (објављен 16. априла, хттпс://ввв.данас.рс/култура/сви-смо-постали-ликови-са-хоперових-слика/) и о томе како ме његови ликови подсећају на људе који се у овом периоду изолације управо осећају као протагонисти његових слика; беживотни, усамљени и анксиозни.
Посматрајући Хоперова платна, питамо се шта се дешава у тим кућама без врата, у собама без прозора, на бензинским пумпама без аутомобила, и пејзажима без живота? Ту и тамо, у тим декорима седи понека плавокоса или риђокоса жена нагнута кроз прозор, склупчана на кревету, замишљена, седећи у фотељи, са погледом у празно. Ови женски ликови који имају различите форме, без икаквог израза лица су понекад у присуству једног или више мушкараца или без њих. Ко су те
