Један симболички конструкт

Шетам се градом и гледам: неко носи маске, неко не носи маске. Тај ми се неусаглашен приступ не чини необичним, најмање за осуду, пре свега зато што је и сама „струка“ неодређена. Маске се препоручују, а у превозу су обавезне, за неког бесмислене, за неког чисто зло (уз ограду – ако се неправилно користе). Кад се покрене питање њихове цене настане хаос. Онда постају скоро непотребан аксесоар. Тад и памучне маске за које су дуго тврдили да ништа не значе постају