Демостат: Фрушкогорски коридор можда тек за три године

Надлежни у Србији најављивали су да би комерцијални уговор за изградњу пута Нови Сад - Рума, такозваног Фрушкогорског коридора, са кинеским партнерима могао да буде потписан најкасније до пролећа ове године, али то се ипак није остварило а стручна јавност наводи да би радови на изградњи те саобраћајнице најраније могли да буду завршени тек за три године, пише Демостат.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Зорана Михајловић и председница компаније Чајна роуд анд бриџ корпорејшн (ЦРБЦ) Лу Шан потписале су 24. априла прошле године Меморандум о изградњи Фрушкогорског коридора, односно брзе саобраћајнице Нови Сад - Рума.

Меморандум је дефинисао кинеску компанију ЦРБЦ као извођача радова на тој деоници и поставио је рок од шест месеци за припремање комерцијалног уговора и обављања других неопходних припрема за финансирање пројекта као и одговарајуће процедуре да би се дошло до комерцијалног уговора.

Иако је рок за те радње истекао још крајем октобра прошле године комерцијални уговор још увек није потписан, што је Демостату потврђено и у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије.

Наиме, у одговору на питање када би могло да буде потписиван уговор за изградњу Фрушкогорског коридора наглашено је да је "пројекат тренутно у фази израде пројектно-техничке документације и разговора у вези са закључивањем комерцијалног уговора".

Још увек није познат ни начин финансирања овог пројекта а у Министарству грађевинарства истичу да ће "начин финансирања бити разматран у склопу разговора у вези са закључењем комерцијалног уговора".

Оно што је у овом тренутку познато је колико ће коштати изградња тог коридора и према тврдњама надлежних у Министарству грађевинарства та сума износи око 600 милиона евра.

Потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић рекао је за Демостат да с обзиром да пројекат још увек није урађен не би требало очекивати да изградња Фрушкогорског коридора почне у скорије време.

"Да би изградња стартовала претходно је потребно урадити пројекат са свим потребним предрадњама. Пројекат је нешто што се не ради брзо већ детаљно и прецизно. За израду квалитететног пројекта потребно је годину дана. Након тога следи експропријација земљишта а онда и почетак радова. Све у свему за све ове набројане радње је потребно је три године. Дакле у том временском периоду Фрушкогорски коридор би могао да буде комплетно завршен", рекао је Родић.

Економиста Милан Ковачевић је истакао да се радње у вези изградње Фрушкогорског коридора спроводе на погрешан начин што цео пројекат чини скупљим и неповољнијим када је реч о српској страни.

"Када градите неку саобраћајницу прво је потребно урадити пројекат. Било би добро да се зна ко је одређен да уради тај посао и колико ће он коштати. После тога следи експропријација земљишта. Исто тако би било потребно већ сада знати ко је задужен за тај део посла. У грађевинарству је далеко исплативије и јефитиније радити послове по фазама. Међутим, надлежни у Србији су се одлучили да све то дефинишу у оквиру договора са кинеским партнером што ће цео посао учинити знатно скупљим што није повољно за Србију", рекао је Ковачевић за Демостат.

Тај сајт навиоди да док по питању исплативости изградње Фрушкогорског коридора у Србији стручна јавност има подељено мишљење, када је реч о томе да ли ту саобраћајницу дати у концесију има јединствен став да би тако нешто било веома лоше решење.

Раније је наглашавано да се разматрају различити модели и варијанте на који ће се спровести изградња Фрушкогорског коридора попут јавно-приватног партнерства, суфинансирања, кредитирања. Иначе, као што је то случај и са свим другим капиталним саобраћајницама у Србији са изградњом Фрушкогорског коридора се такође касни. Надлежни су раније најављивали да ће радови на изградњи те саобраћајнице почети 2017. године али су се та предвиђђања изјаловила, подсетио је Демостат.

Министарка Зорана Михајловић је у новембру 2017. године у разговору с амбасадором Мађарске Атилом Пинтером, да ће изградња брзе саобраћајнице Нови Сад-Рума дужине 45,4 километра, почети 2018. године што се такође није остварило.

Пројектом је предвиђено да на саобраћајници Нови Сад - Рума буде изграђен двоцевни тунел кроз Фрушку гору дугачак 3,5 километара, што ће га учинити најдужим тунелом у Србији. Према писању домаће штампе Фрушкогорски коридор ће имати четири коловозне траке ширине по 3,5 метра, и биће сврстан у такозване брзе саобраћајнице, а не у аутопутеве јер неће имати зауставне траке.

Саобраћајница ће се простирати од Каћке петље на путу Нови Сад - Зрењанин, а са аутопутем Е-75 ће се укрштати код бензинске пумпе "Минут". Коридор ће даље водити према Дунаву, затим преко Фрушке горе до аутопута Београд-Загреб. Брза саобраћајница ће на сремску страну прећи преко новог моста који треба да се изгради код цркве на Текијама, даље ће водити према Буковцу преко тунела испод Фрушке горе. Тунел ће ићи према петљи за Врдник, потом ће наставити ка Руми.

Изградња аутопута Нови Сад-Рума ће бити подељена у четири фазе. Прва је Рума-улаз у тунел кроз Фрушку гору, друга је изградња тунела дугог 17 километара, трећа фаза је изградња излаза из тунела до петље на Мишелуку и четврта обилазница око Петроварадина.

Фрушкогорски коридор повезаће Коридор 10 и Коридор 4 и створити најкраћу везу између Босне и Румуније. Најважнији значај коридора Нови Сад - Рума са тунелом је тај што ће се коначно решити огроман проблем пролазака теретних возила преко Фрушке горе и кроз Ириг, куда пролази најпрометнија саобраћајница у Србији са дневним просеком пролазака од 10.000 до 12.000 возила. Изградња те саобраћајнице је веома важна, посебно за грађане Ирига, кроз чији центар пролазе тешки камиони и друга возила.

Фрушкогорски коридор ће омогућити и скраћивање путовања том деоницом а заштитиће се и животна околина у области Фрушке горе јер ће се саобраћај одвијати кроз тунел, навео је Демостат.

(Бета, 26.05.2020)