Нико и ништа у Јури и Шинвону
Данас 29.05.2020 | Пише: Златко Паковић
Један јужнокорејски менаџер – менаџер, како то, хордо, звучи? – пролази поред машине у лесковачкој фабрици „Јура“, коју управо опслужује прости радник (да, као прости број!) Предраг Стојановић.
Гледајући радника у очи, менаџер превлачи кажипрстом, као сечивом ножа, преко свог грла. То писмо је живи хијероглиф, хијероглиф у покрету. Он је знак за смртну претњу из Књиге убијених. Чинећи знак кажипрстом у ходу, као да чинодејствује метанишући, прошао је поред радника Предрага Стојановића јужнокорејски помазани менаџер и наставио да ситним кораком поносно гази кроз друге погоне. Задовољан је, иако му се задовољство не исписује на лицу: све машине раде
