Да ли је уметницима место на улици и пијаци
РТС 01.06.2020

Слушам и читам ових дана притужбе бројних уметничких професија о томе колико је уметност угрожена у доба пандемије, како се преселила на интернет, како је обезглављена, занемарена и непомогнута. Ако бих се сложио да је све то тачно, ипак не бих могао да не приметим клицу нечега што је веома опасно, а то је схватање уметности као шведског стола, уз повике уметника. "Изволите доћи по нашу уметност. Адреса: задња уметничка пошта б. б."
То да уметници нису свакодневно утицајни у политици и јавном животу није ништа ново. Да ли је Данте Алигијери био човек од поверења у Фиренци, да ли је Софокле био један од "педесеторице" у Атини, да ли је Моцарт био поверљиви амбасадор својих господара, да ли је Бах био много више од музичара који треба да се стара и о оргуљама и о крову катедрале Свети Тома у Лајпцигу? Свакако, није. Чак и када нису разбарушени, неуредних навика, кавгаџије и неспособни да











