Gorčin Stojanović: Leto naše ozbiljnosti

Nadamo se, očekujemo, strepimo, mi, pozorišnici, prognanici iz javnog života ćudljivom voljom prirode, kako će igranje pozorišnih predstava, koje nisu izvorno namenjene tom obliku predstavljanja, na otvorenom prostoru biti dovoljno dobro da se ne osetimo loše: niko kao onaj na sceni ili oko nje, dramski glumac, baletski igrač, operski pevač, ali i šaptač, vođa predstave, garderober, ne oseća bolje šta to znači istinsko prisustvo na pozornici. Ono pak može biti