„Presno mišljenje bez prethodnog mudrovanja”
RTS 19.06.2020
Teško je „Malog dečaka“ Lorensa Ferlingetija (preveo Vladimir Kopicl, objavila Geopoetika, 2020) svrstati u bilo koju književnu kategoriju. Iako su pisac i izdavač insistirali da žanrovski bude klasifikovan kao roman, ovo štivo je i poezija u prozi, filozofski tekst, svedočanstvo pisca slojevitog poetskog izraza, koje kao da je napisano u jednom dahu. U njemu su sadržani prikazi piščevog detinjstva i mladosti, kao i oni iz doba odraslog čoveka. U pitanju je hronika 20. i početka 21. veka. „Mali dečak“ je,
U opisima ranog detinjstva i mladosti prisutna je mladalačka naivnost: od uspomena na tetku koja ga kao sasvim malog dečaka uzima od majke, preko sećanja na boravak u sirotištu i porodicu koja ga privremeno prihvata, do slika iskrcavanja u Normandiji i Nagasakija nakon što je na njega pala druga bomba. U sledećem osvrtu na iste događaje, iz ugla odraslog čoveka i zrelog pisca, zamenjuje je nimalo naivna spoznaja o komplikovanoj i često nepravednoj prirodi stvari.
