Цимерова Пиштаљка
Дојче веле 04.07.2020
Мора да смо у оку свевидећег посматрача изгледали забавно. Три мушкарца у гаћама, два ножа и чекић у шакама, пред зору, у дворишту до улице која као тобоган силази у светлуцаву котлину и зове се – Мракуша.
Мој цимер Ади је толико фин да са Пиштаљком већ месецима излази у Мод, а још увек не зна на чему је. Када око један иза поноћи изађем из Звона и прођем крај Мода, видим их задубљене у разговор, међу последњим гостима. Она, кратко потшишана црнка са дугим дебелим праменом преко пола лица, пред њом најчешће шток. Он, избријан, у добром тексасу, са колом пред собом. Кад бих га приупитао да ли ће њих двоје коначно почети да пију шток колу, он би се тајанствено
