Piše Luna Lu: Grigorije ubiva aždahu

Nedelja, tamna je noć, Mesec se prazni. Grad, iscrpljen spava. Tiho je i zahladnelo je. Od utorka kao i dobar deo stanovnika ove zemlje ne spavam. Imam osećaj da sam večeras (subota) svakog ko je bio na ulicama mentalno ispratila do kuće da znam da je na sigurnom. Brutalnost prethodnih dana koja se umnožila u niz mentalnih slika – učinila me je furiozno nemirnom. Nema tog svemira koji može da proguta količinu mog nemira. * Adrenalin i kortizol rokaju mi po mozgu –