Пише Ана Вучковић: Браво, брава!

Моје двогодишње дете је научило да броји до десет, и сваки пут када дође до десет он себи каже: Браво! И сад нешто размишљам, зашто не останемо при томе и касније, да себе похвалимо када урадимо нешто лепо и добро? Много је ствари из детињства које после неког времена престану, а биле су дивне. Кад смо мали сви цртамо и певамо, а како иду године само ретки остају при овоме. Онда схватиш да си неталентован и престанеш. Такође, када си мали, не само да је у реду,