Пише Иван Мрђен: Цвеће мора да оде

После скоро годину дана прекјуче сам се у башти познатог душановачког ресторана “Стари бунар” дружио са мојим некадашњим питомцем, колегом и пријатељем Срђаном Џивџановићем (некако су се тим редом мењале његове улоге у мом животу). Некоме са стране можда не би изгледало да смо баш присни, мало због жустре расправе, а нешто и због његове навике да ме зове “Газда”. Траје то још од почетка осамдесетих у “Омладинским”, где сам ја уређивао спортску рубрику, па је