“Не постоји женска књижевност, постоје жене које пишу”

Такав став звучи сасвим логично, иако поглед из друге перспективе оставља простора и за другачија схватања често постављаног питања постоје ли "женска" и "мушка" књижевност и у каквом су односу. Подела на “мушку” и „женску“ књижевност постојала је, рекло би се, одувек. Вук Караџић је, рецимо, народне песме делио на “мушке” (епске) и “женске” (лирске). Таква је подела, макар прећутно, опстала све до јачања феминистичких учења и постмодерне, од када су