“Ne postoji ženska književnost, postoje žene koje pišu”

Takav stav zvuči sasvim logično, iako pogled iz druge perspektive ostavlja prostora i za drugačija shvatanja često postavljanog pitanja postoje li "ženska" i "muška" književnost i u kakvom su odnosu. Podela na “mušku” i „žensku“ književnost postojala je, reklo bi se, oduvek. Vuk Karadžić je, recimo, narodne pesme delio na “muške” (epske) i “ženske” (lirske). Takva je podela, makar prećutno, opstala sve do jačanja feminističkih učenja i postmoderne, od kada su