Збогом памети
Данас 06.09.2020 | Пише: Иван Џидић
Прво сам се мало заиграо, а онда сам преиграо, Бога ми и прокух’о. Толико да умало Својту, тамо негдје на америчком континенту, оном сјеверном, не упитах, овдје је било умало па три ујутро – шта се чека, што не идете спавати. У задњи трен сконтах гдје смо и како смо.
А све је кренуло сурфом по друштвеној ми мрежи. На којој баш ријетко читам коментаре на одређене постове. Али кад хоће – хоће, нешто ми је зафитиљало, да ни један не прескочих. Који би редослијед, ако га је и било, појма немам. Наишао сам на један о изборима у Бјелорусији. Ту је кренула пљувачина што по Лукашенку, што по противницима му. Мало смијеха, мало невјерице, туге највише. Да не гријешим душу, све што је ударало, по чему год да је ударало, као да су
