Дисиденти против запада
Данас 12.09.2020 | Пише: Алекса Ђилас
ЉУДИ, РЕЧИ - Наставак приче о источноевропским и совјетским дисидентима из 1960-их, 1970-их и 1980-их година Мада су свим срцем били за демократију и сматрали како је она најизграђенија на Западу, дисиденти нису узимали западне земље за модел који треба копирати – ни све њих заједно нити неку од њих појединачно.
Ако су уопште имали узоре, то би онда биле скандинавске земље, јер се у њима више него било где држава посветила социјалном старању и бринула за опште благостање. Дакле, од свих западних демократских земаља, дисидентима су се највише допадале оне у којима је било највише социјализма. Дословце ниједан дисидент није био за либерални капитализам са минималним порезима и готово без икакве државне и друштвене контроле. Одбациван је комунизам схваћен као утопија и
