ПРИЧА „НЕДЕЉНОГ ДНЕВНИКА” А шта ако сам ја нешто посебно?

Занимљивости, како су их они звали. Кад би се сва повезана влакна у људском мозгу размотала, могла би да опашу Земљину куглу четрдесет пута. Грозно, написала сам на маргини, али свеједно су то објавили. Волела сам свој стан јер су сви прозори били у нивоу улице. Лети сам могла да гледам ципеле пролазника, а зими снег. Једном, док сам лежала у кревету, на прозору се указало јаркоцрвено сунце. Поскакивало је тамо-амо, а онда се претворило у лопту. Живот =