Nacrt za psihologiju hulje

Kako sam to shvatio? Pa po njegovom držanju tela. Vukota je poltron. Stajao je ispred vrata mog prijatelja kao kuče, držeći neke papire u ruci. Kada je ušao, odmah je počeo da se pravda. Naloženo mu je da sedne u susednu kancelariju sa mnom i da reši problem. Poslušno je seo. Gledao me je uljastim očima, pokušavao da me „opipa“, da vidi koga znam, da li sam u Partiji. Dodvoravao mi se. Lagao je. Videlo se po njemu da bi mi rado zabio očnjake u grlo, kada bi smeo.