Пише Луна Лу: Ми можемо свашта, а не можемо ништа

Био је уторак. Последњи дан септембра. За џабе сам вукла кишобран. Што се тиче кишобрана – имам игру са њим. Када га понесем, од кише ништа. Када га НЕ понесем – пљушти, лупа ми по глави. Нимало романтично, као што звучи у стиху – “док добује киша у ритму Там Там-а”. * Што скупљи кишобран – већа је вероватноћа да ћу га заборавити, на кеца. Једног жутог, купљеног на улици – разваљеног кошавом – стално сам губила и стално ми се враћао, имали смо такорећи