Есеји о српској књижевности (7) – Тежина Андрићевог ћутања

Ако сам није волео разговоре, па их је чак и отворено избегавао, а када је на њих био присиљен, онда се служио низом стратегија како да разговарајући ништа не каже, Андрић даје разговорима симболички и структурно повлашћено место у приповеткама и романима. Пише: Гојко Божовић Штавише, Андрићево дело, једино кроз шта је овај писац хтео да говори, представља у једном аспекту нескривену поетику разговора. Улога коју писац у својим делима придаје разговорима види се