До зоре на преферансу, ајнцу или табланету
Политика 09.11.2020
Први писани траг о ноћном животу престонице је онај који сведочи како је Београд од оријенталне касабе постао европски град још 6. фебруара 1893. године предвече, када је засветлела прва електрична сијалица јавне расвете на надомак Позоришног трга
Колико се зна, већ средином претпрошлог века постојала је у Београду кафана која је два пута годишње радила целу ноћ. Хећим Тома Костић, лекар књаза Милоша, добио је од свог пацијента на поклон здање са механом „Стара Србија” у Главној чаршији, раније власништво Томиног таста Наума Ичка. Та механа је прва која је примала и ноћне госте, а у време одржавања божићних и васкршњих литургија у Храму Светих арханђела. Подвижници су ту дочекивали поноћ и крај најдужих
