Пише Ранко Пивљанин: Лукас и вода

Пустимо Ацу Лукаса. То дијаболично створење ( не вређам га, само цитирам аутобиографски осврт из неког његовог опскурног песмуљка, „Дијаболик“ ли се зове) је, у недостатку естрадних тезги и мањка пара за растуће потребе интелектуалног усавршавања, одрађивало хонорар за послодавца који би да сви певамо како он свира. Лукас, с тешком муком, додуше, али упорно, учи текст на ту мелодију и олакшава се около кад год успе да повеже више од две - три речи, па је тако