„Јозефина и Јованка” Бранислава Костића
Дневник 15.11.2020 | Дневник.рс

Како су у временима тешких искушења, пред налетом разорне идеологије зла и поништавања других људи, у времену погрома, уништења, прогона иненадане мржње, у времену нетрпељивости и потирања права на живот, у тренуцима мржње према свему другом и другачије, како се у таквим временима остаје човек, како се чува вера у људско друштво, у том времену које није више време већ невреме?
Чува ли се у таквим тренуцима вера у боље сутра, назире ли се трачак светлости слободе и сања ли се постојаност живота, нада да ће ипак победити хуманост, да постоје појединци који још увек чувају доброту, част, поштење и чије човекољубље не може бити уништено? Шта у таквим временима да чине они, тужни и немоћни, постиђени и понижени, порогоњени само зато што су друге вере или нације, шта да чине у таквом свету, како да очувају властити живот, свој животни










