Egipat: Dvanaest kapija na putu za večnost

Mračilo se i nije bilo nimalo toplo, a vazduh je mirisao na mokru krpu – miris vlažne prašine i peska, tako karakterističan za Kairo. Uz mene je bio Ali, predstavnik lokalne agencije, mladić ne baš ohrabrujuće inteligencije, koji je mislio da ga ogovaramo kad god bi tokom razgovora sa gostima izgovorili reč „ali“. Žgoljave građe, bio bi možda i lepuškast da nije nosio teške cvikere. Kada se grupa okupila, Ali je požurio da dovede autobus. Nije ga bilo neprijatno