Египат: Дванаест капија на путу за вечност

Мрачило се и није било нимало топло, а ваздух је мирисао на мокру крпу – мирис влажне прашине и песка, тако карактеристичан за Каиро. Уз мене је био Али, представник локалне агенције, младић не баш охрабрујуће интелигенције, који је мислио да га оговарамо кад год би током разговора са гостима изговорили реч „али“. Жгољаве грађе, био би можда и лепушкаст да није носио тешке цвикере. Када се група окупила, Али је пожурио да доведе аутобус. Није га било непријатно