На данашњи дан 20. новембар

1910 - Умро је руски писац и мислилац Лав Николајевич Толстој, један од великана светске књижевности. Романом "Рат и мир" створио је тип романа "времена и простора" (роман-епопеја). Уметник-аналитичар био је заокупљен морално-етичким и социјалним проблемима, а као књижевни естетичар залагао се за дидактичку уметност за народ ("Ана Карењина", "Севастопољске приче", "Народне приче", "Шта је уметност").

1602 - Рођен је немачки физичар и проналазач Ото фон Гирике (Отто вон Гуерицке), који је први демонстрирао вакуум и приказао чувени експеримент о ваздушном притиску ("магдебуршке полулопте").

1780 - Велика Британија је објавила рат Холандији, пошто је утврдила да холандски бродови снабдевају америчке побуњенике француским и шпанским оружјем.

1818 - Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар објавио је независност Венецуеле од Шпаније.

1847 - Умро је писац, преводилац и глумац Јоаким Вујић, творац српског позоришта, оснивач и директор "Књажевско-сербског театра" у Крагујевцу (1833).

1863 - Рођен је писац, естетичар и књижевни критичар Богдан Поповић, члан Српске краљевске академије, један од оснивача "Српског књижевног гласника". Знатно је утицао на европеизацију српске књижевности уочи Првог светског рата. Објавио је "Антологију новије српске лирике" и већи број студија из књижевности и уметности.

1873 - Два града на десној и левој обали Дунава, Будим и Пешта, спојени су у један град, у мађарску престоницу Будимпешту.

1894 - Умро је руски композитор и пијаниста Антон Григорјевич Рубинштајн, оснивач Конзерваторијума у Петрограду, један од највећих пијаниста 19. века. Компоновао је опере ("Демон"), клавирске композиције, соло песме (циклус "Персијске песме").

1910 - Умро је руски писац и мислилац Лав Николајевич Толстој, један од великана светске књижевности. Романом "Рат и мир" створио је тип романа "времена и простора" (роман-епопеја). Уметник-аналитичар био је заокупљен морално-етичким и социјалним проблемима, а као књижевни естетичар залагао се за дидактичку уметност за народ ("Ана Карењина", "Севастопољске приче", "Народне приче", "Шта је уметност").

1914 - На Врапчем брду код Лазаревца у Првом светском рату у Колубарској бици погинуо је, као официр, Димитрије Туцовић, вођа социјалистичког покрета у Србији.

1917 - У бици код Канбреја у Првом светском рату Британци су први пут у борбу укључили групу од 324 тенка. Тенк је први пут употребљен у бици на Соми 1916.

1923 - Гарет А. Морган је патентирао први аутоматски семафор.

1924 - У Турској је угушена побуна Курда, а територија на којој живе је после Првог светског рата Уговором у Лозани подељена између неколико држава.

1925 - Рођена је руска балерина Маја Плисецкаја, звезда Бољшој театра готово пола века. Са 11 година почела је да игра у балетском хору, 1943. постала је солисткиња, а потом примабалерина остваривши низ главних улога у класичном и модерном балету.

1945 - У Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 оптужених осуђено је на смрт, тројица на доживотни затвор, четворица на затвор од 10 до 20 година, а петорица су ослобођена.

1945 - Савезничка Контролна комисија дала је дозволу за пресељење шест милиона Немаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Немачку.

1959 - Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол.

1959 - У Стокхолму су Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португалија и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА (Европско удружење слободне трговине).

1975 - Умро је шпански фашиста Франсиско Франко (Францисцо Францо), који је 36 година диктаторски управљао Шпанијом. Два дана касније Хуан Карлос (Јуан Царлос) постао је краљ Шпаније.

1980 - У Кини је почело суђење "четворочланој банди", коју је предводила Данг Ћинг (Јианг Qинг), удовица председника Мао Цедунга (Зедонг). Они су оптужени за издају и злочине током Културне револуције 1966-76.

1998 - Са космодрома у Бајконуру Русија је лансирала први модул будуће Међународне свемирске станице, који је коштао 60 милијарди долара.

2001 - На општим изборима у Данској социјалдемократе су први пут после 80 година изгубиле власт. Победили су либерали Андерса Фога Расмусена.

2002 - Савет за радиодифузију Турске предложио је државном радију и телевизији да почну емитовање емисија на раније забрањеном курдском језику, што је био корак ка чланству у ЕУ.

2003 - У експлозији аутомобила-бомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло је 27 особа, међу којима је и генерални конзул Велике Британије Роџер Шорт (Рогер Схорт), а више од 450 људи је повређено.

2004 - Председник Шри Ланке Чандрика (Цхандрика) Кумаратунга укинуо је 28-годишњи мораторијум на смртну казну, пошто је убијен судија Врховног суда.

2006 - Умро је амерички редитељ Роберт Алтман, добитник Оскара за животно дело. Аутор је легендарних филмова "М.А.С.Х.", "Нешвил", "Играч", "Кратки резови", "Канзас Сити".

2011 - Шпанска конзервативна Народна Партија освојила је већину на парламетарним изборима, а Маријан Рахој је постављен за премијера. Социјалистичка радничка партија, оптерећена последицама економске кризе и стопом незапослености, претрпела је највећи пораз од увођења демократије.

2015 - У терористичком нападу на хотел у Бамаку погинуло је 18 људи. Одговорност за напад на хотел у Малију преузела је једна екстремистичка група, фракција Ал Каиде.

2018 - Новоизабрани чланови Председништва БиХ Милорад Додик, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић положили су заклетву и званично ступити на дужност колективног шефа државе.

(Бета, 20.11.2020)