Večiti spavač
Danas 08.12.2020 | Piše: Svetislav Basara
Budući da u ponedeljak sabajle krećem na kraći put, našu današnju kolumnu pišem juče, tj. u svetu neđelju, pa kad već idem ispred vremena, hajde da predskažem i da će u jučerašnjem Utisku nedelje po hiljaditi put – naravno u obaveznom prvom licu množine – biti postavljena večita pitanja – „šta nas je ovo snašlo“, „kako nam se ovo dogodilo“ i „kako smo ovo dopustili“.
Mene lično ne pogađa toliko „ovo što nas je snašlo“ i „ovo što nam se događa“ – valjda sam oguglao s vremenom – koliko frustracija proistekla iz saznanja da ovo što „nas je snašlo“ i „što nam se događa“ uopšte nije moralo da nam se dogodi i da „nas snađe“, da smo, štaviše, bili na korak od uspostavljanja stanja u kome nam se to više nikada ne bi događalo. Ako se sećate, onomad sam nekom budućem vizionaru Đinđićevog kalibra – bez kakvog se ništa ne može učiniti, a
