Ravnica i vojvođanski „d-mol“
Danas 09.12.2020 | Piše: Ljiljana Maletin
Dopisnica U želji da se izmestim iz nametnute svakodnevice, romantizovanom prošlošću, koju svakim danom sve manje svedoka pamti, merim sadašnjost – ravnicu Mike Antića nekada „toplu od ciganskih gudala“ iz koje je nestalo hvala i izvini; Vojvodinu u koju se, kako je to Crnjanski pisao, s vremena na vreme preliva melanholija severnih glečera, što mi se dopalo toliko da ne prestajem da ga citiram; rodni grad koji sve ređe uspevam da prepoznam.
Čitav taj bivši svet u kojem sam jedva čekala da odrastem, sad mi se čini kao tuđi san – đački raspusti na prašnjavim vojvođanskim sokacima, roditelji još uvek mladi, drugari iz škole, od kojih mnogi sad žive u inostranstvu, crveni pasoš zemlje koji nam je služio za ponos. Taj veliki svet pun ograničenja i principa sam posmatrala sa strahopoštovanjem i željom da mu pripadnem. Nisu postojali kompjuteri, internet, selfi ni turbo-folk. Odrastalo se uz Politikin
