Danas mi je i rodno mesto inostranstvo
Politika 25.12.2020
Ovaj okolni krš, gole planine i vinogradi u podnožju, to je moja zemlja, „stoput krvlju plaćena”. Zemlja bitaka na Neretvi i Sutjesci, gde se peva Bilećanka. Zemlja Alekse Šantića, Svetozara Ćorovića, Osmana Đikića i Hamze Hume, zemlja behara, šipaka, smokava i košćela, zemlja sirovih i poštenih gorštaka. Gde god da po svetu odem, ostajem njena i nigde se ne uklapam. Ranije sam pokušavala ali mi nikad nije uspelo.
Prelazim međunarodnu granicu dok polako pada mrak, samo pet minuta nakon što je istekao zeleni karton sa osiguranjem za iznajmljeno vozilo sa zagrebačkim tablicama. Ulazim u Evropsku Uniju. Graničar rutinski pregleda naše francuske pasoše i gepek i sa osmehom reče: „Uživajte”. U svojoj sopstvenoj zemlji prelazim granicu i vadim strani pasoš, a duša me boli. Dok smo se vozili kroz zapadnu Hercegovinu, u mislima mi se vratiše stihovi Zabranjenog Pušenja „Sletio sam
