Koliko poznajemo svog oca

Teško je naći dete koje u određenoj životnoj situaciji nije pomislilo da suštinski ne poznaje svoje roditelje, ostajući zatečeno time koliko života i čežnje za radošću ima u tim bićima koja je ono često doživljavalo jednodimenzionalno, samo kroz određenu ulogu. Upravo o tome pripoveda italijanski pisac Đanriko Karofiljo u svom romanu „Tri sata ujutru”, koji se nedavno pojavio i pred našim čitaocima u izdanju „Klija” u prevodu Ane Marković. Izvanredna priča o tome