Oda Maksimu Cigalku: Živećeš dok je naših sećanja!

Budim se. Još krmeljiv se saginjem i pritiskam veliko dugme kako bi se računar uključio. Dok se sistem diže, a znalo je bogami da potraje, idem do toaleta, umivam se i nastavljam ono što sam nakratko prekinuo prethodne večeri – Championship Manager. Do ručka. Pa posle ručka do večere. Pa posle večere do spavanja. Nikad nisam bio opsednut igricama – Heroji trojka solidno vremena, GTA sa šiframa mlaćenje i izbacivanje klinačke energije, a uprkos ogromnoj ljubavi