Врсар и људи који једу лотос
Дојче веле 26.12.2020
Огромна крошња Ладоње, а испод камени сто и клупе. Отоци, зелени бубоци на плавој плохи. Кажу има их 18, са именима као што су Саламун и Орландин. Не пада ми на памет да их бројим. Само их заљубљено гледам.
Врсар се у мом животу најпре појавио из звучника, у облику риме из стихоклепнице Ђоке Балашевића: На станици у Пули, под врелим сунцем лета / сам чекао аутобус и свирао гитару / Тад села је крај мене, и питала дал' смета / и знам ли добар хотел у Ровињу ил' Врсару. Врсарски рај Тада сам се запитао хоћу ли се и ја икада упознати са тим Врсаром који се римује са гитаром и у којем Катрин из Дижона мува новосадског Ђоку. Када сам се лета 1984, обрео у тој истарској
