Пише Дејан Жујовић: Задњи Поглед На Јершалеим

Ови дани су били много тешки за мене. Ходам улицом и имам неки злослутни осећај у стомаку. Осећам вас, жохари. Осећам како сте све ближи. Копате, ријете, њушкате. Али имам лек за то. То је ова песма. Омиљени Хаустор, сунчан дан у мојој глави, жена коју волим држи ме за руку. Милује по глави. Избацује сваки страх и сумњу из ових уморних мушких руку. Глава полако клизи низ њено раме. Тонем у блажени, тако потребни сан. Будим се. Нисам баш свестан, али чујем вам