Novinar sa leptir-mašnom

Kad trideset i dve godine živiš u Parizu, onda ga znaš u dušu. Danas ćeš ići tamo, sutra ćeš onamo. Bar u Parizu imaš neviđen izbor kuda ćeš švrljati. A sad kad nas na nišanu i bez prestanka drži taj nevidljivi mazohista, nitkov i „koronavirus-kauboj” i to baš najpokvarenije vrste, ne možeš više ni tamo, a bogami ni ovamo. Sve se svelo na to da dva puta dnevno, pet uzastopnih dana, izađem vani i hodam pola sata što brže mogu, jer je to, kažu doktori, dobro za