Његош је избеглица у сопственом народу
Политика 25.01.2021
Данас једино глумци нешто и кажу. Писци пишу и не проговарају, сликари сликају и ћуте. Архитекте не постоје, нико их и не пита ни за шта
Добричин прстен јесте највећа награда, јер ово признање не можете добити на почетку каријере, па да сте Марлон Брандо или Паја Вујисић. Лепо је осећање добити га. Са друге стране намеће се питање: колико глумац остаје, траје у сећању народа. То је највећа награда, нису му потребни споменици, ни ордени, ако сте нешто оставили у тим скривеним фиокама нечије душе. Хришћанска, духовна, ту се састају позориште и црква. Осећање да си дао најбоље што имаш, испуњава
