Једна хемијска оловка

Прохладно фебруарско ковид поподне 2021. године. Чекам аутобус за Видиковац у Улици кнеза Милоша. Гужва је, враћају се људи са посла, а и без тога... Поглед ми, и не само мени, привлачи жена која ту до стајалишта седи огрнута и решава укрштене! Мислим се да јој уделим неку новчаницу... Утом јој прилази један млађи човек и пружа јој хемијску оловку! Колико речи захвалности му је упутила, колико радости исказала... Отрчах до оближњег киоска и купих неке укрштенице,