Сретењски устав ударио темеље модерне српске државе
РТВ 12.02.2021 | РТВ (Ана Ребић)
КРАГУЈЕВАЦ - Борба за стварање српске државности отпочела је Првим српским устанком али почетак унутрашњег уређења земље кренуо је са доношењем Сретењског устава. Због тога Србија обележава Дан државности 15. фебруара. Подела власти, укидање феудализма, добијање личне, имовинске и правне слободе су тековине Сретењског устава које су довеле и до стварања грађанске класе у тадашњој Кнежевини Србије.
На велики православни празник Сретење 1835. године изгласан је у тадашњој престоници Крагујевцу, први модеран устав аутономне кнежевине Србије. Сретењски устав као први либерални акт на Балкану представљао је снажну вољу народа да ограничи кнежеву власт и оснажи основна људска права. Предраг Илић, историчар каже: "Први значај је тај што је донет вољом народа после једне буне, Милетине буне из 1834. и 1835. године. Други значај Сретењског устава је тај што
