Пише Иван Токин: Без краја

Ноћ је била хладна, а пут кратак. Аутопут био је празан, било је рано за илегалне клабере а касно за викендаше, скоро да сам био сам с испрекиданим линијама. Округло сто километара, од врата до врата. Тамо је било кључ у руке, чиста постељина, пешкири, сапун, шампон и капа за купање у фолији. Топла соба и хладан кревет. Поглед на непрегледну равницу у мраку. Знам све где је и колико је лепо, али у том тренутку не могу ништа да видим. Равни снови усред равнице, и