Piše Ivan Tokin: Bez kraja

Noć je bila hladna, a put kratak. Autoput bio je prazan, bilo je rano za ilegalne klabere a kasno za vikendaše, skoro da sam bio sam s isprekidanim linijama. Okruglo sto kilometara, od vrata do vrata. Tamo je bilo ključ u ruke, čista posteljina, peškiri, sapun, šampon i kapa za kupanje u foliji. Topla soba i hladan krevet. Pogled na nepreglednu ravnicu u mraku. Znam sve gde je i koliko je lepo, ali u tom trenutku ne mogu ništa da vidim. Ravni snovi usred ravnice, i