Кад живот потказује фикцију
Данас 16.02.2021 | Пише: Златко Црногорац

Када су у оквиру „Еаст-Вест цоаст“, културолошке поделе Америке, крајем осамдесетих и почетком деведесетих Спајк Ли и Џон Синглтон снимили „До тхе ригхт тхинг“ и „Боиз н тхе Хоод“, добили смо тзв „хоод-цоминг оф аге“ филмски поџанр.
У Европу ће стићи тек 1995/6 са филмовима „Ла Хаине“ (Мржња) – Мати Касовица и „Траинспоттинг“ – Денија Бојла. Локално усвојени тренд представљаће слична домаћа остварења „До коске“ (1997) – Бобана Скерлића и „Ране“ (1998) – Срђана Драгојевића. Последњи у низу можемо третирати као својеврсни илустративни социјални епилог трилогије (скупа са „Ми нисмо анђели“, „Лепа села лепо горе“) чији је дух сажет у пророчкој реченици Анте Марковића, да ћемо заблуде плаћати






