Ружа од папира

На аутобуској станици – жена. Покисла. Стао сам и понудио да је повезем. Невољно је пристала. – Ја сам Ранка и радим у трикотажи. Одељење за израду џемпера. Ви ме оставите где је вама згодно. – Нека, одвешћу те до фабрике. – Али, то је на другом крају града! – Никуда не журим. – Хвала вам. – Нема на чему. Полако се опуштала и почињала да прича… – Ујутру устанем, а оно још мрак напољу. Спремим доручак, за децу и мужа. – Шта? – Шта има. Понекад маргарин на