Ибрин Санремо
Данас 09.03.2021 | Пише: Душко Богдановић
Праћење и коментарисање догађања у санремском театру Аристон (квалитет песама, (не)допадање певача, гардероба, сценографија, водитељи…) у срцу италијанског туристичког бисера и поноса покрајине Лигурије, вишедеценијска је традиција у мојој породици.
Санремо се не пропушта. Тако је од црно-белог искричења нашег теве-апарата, са повременим губитком слике или тона, најчешће и једног и другог, у раним шездесетим годинама прошлог века, па до овог, окончаног пре три вечери, 71.-ог по реду, потпуно јединственог и до сада невиђеног: без публике у сали, без пословичне тактилне срдачности у комуникацији актера на позорници, чланови оркестра са маскама, уз ригорозну примену свих епидемиолошких правила. Време је короне.
