Piše Svetislav Jovanov: U traganju za Dionisom

Hoće li pozorište preživeti, ima li mu spasa? Da li će i u današnjem, globalnom, smutnom – a trenutno i, na svim planovima, pandemijskom – vremenu, uspeti da o(p)stane kao fenomen koji uzbuđuje, ukazuje, opominje (i, što da ne, i zabavlja), a ne samo kao prirepak industrije “entertejnmenta”, sluškinja ideoloških kampanja liberalne “korektnosti“, ili, pak, kao poligon za jalova prežvakavanja mudroslovlja o “identitetu”? I nije li to, na izvestan način, samo